JAVNA IMOVINA DISTRIKTA ILI ALAJBEGOVA SLAMA

     Nedavno je na RTV HIT emitovan sjajan prilog novinara Neđe Đurovića koji se odnosio na status javne imovine u vlasništvu Brčko Distrikta BiH. Ovaj prilog nas je motivirao da njegovu suštinu prenesemo našim čitaocima, a da istovremeno damo naš kratak osvrt na ovu temu.

     Suština emitovanog priloga sastoji se u sljedećem: 2006. godine donesen je Zakon o javnoj imovini Brčko Distrikta BiH kojim je načelno definisana javna imovina u Distriktu i to kao imovina Distrikta i dobra u opštoj upotrebi. Formirana je Kancelarija za upravljanje javnom imovinom čiji je zadatak bio da identifikuje i evidentira imovinu Distrikta. Sve do danas, 2017. godine, dakle punih 11 godina, ova identifikacija i evidencija ne postoji u cjelovitoj formi.
    Postavlja se opravdano pitanje zašto je to tako. Jasan odgovor nadležnih izostaje. Zakon o javnoj imovini jasno propisuje ko i kako vodi evidenciju imovine Distrikta. Kako je već rečeno, to je zadatak Kancelarije za upravljanje javnom imovinom. Zakon, takođe, jasno propisuje da se evidencija vodi u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima o evidenciji, posebno za pokretne, a posebno za nepokretne stvari. Predviđeno je i postojanje elektronskog registra nepokretnosti koji bi trebalo da vodi i ažurira Kancelarija za upravljanje javnom imovinom. Zakon je izričito obavezao sve javne institucije, službe, mjesne zajednice, udruženja i fondacije da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Zakona, izvrše evidenciju i popis cjelokupne pokretne i nepokretne imovine koju koriste. Kancelarija je trebala krenuti sa radom kada se ova evidencija okonča (90 dana od dana stupanja na snagu Zakona). Pretpostavka je vjerovatno bila da se načini popis pokretne i nepokretne imovine Distrikta, a da tek onda Kancelarija otpočne sa radom. Sve ovo se dešavalo i trebalo je završiti prije 11 godina.   
 
   Zaista zvuči nevjerovatno činjenica da sam Zakon o javnoj imovini propisuje cjelokupnu proceduru evidencije imovine Distrikta, a da 11 punih godina ova procedura nije okončana i da se vodi na ad hoc osnovu. Nadležni bi već sada trebali poduzeti potrebne radnje kako bi se evidentirala imovina Distrikta i to na način na koji je to sam Zakon prije 11 godina propisao. Svi organi, službe, mjesne zajednice, javna preduzeća, fondacije i sl. u Distriktu trebaju da evidentiraju svu pokretnu i nepokretnu imovinu koju koriste, gruntovnica treba da pošalje podatke o svim nekretninama u vlasništvu Distriktu (izložene i neizložene), a Kancelarija treba da službeno zavede ovu evidenciju i prikupi sve druge potrebne podatke (vrijednost imovine, osnov sticanja imovine i sl.).
   Distrikt od svog osnivanja (17 godina) ne zna pouzdano šta je njegova imovina i samim tim je nemoguće procijeniti ukupnu vrijednost imovine Distrikta. No, to i nije ovdje najbitnije. Postavlja se pitanje šta se dešava i šta se dešavalo sa neevidentiranom imovinom Distrikta u posljednjih 17 godina? Očigledno da je nekome odgovaralo da se javna imovina tretira kao «Alajbegova slama», odnosno imovina bez gospodara. Ko je taj kome je odgovaralo da se javna imovina tretira kao «Alajbegova slama»? Odgovor na to pitanje ćemo dobiti ako saznamo ko je i pod kojim uslovima do sada koristio javnu imovinu i koje su štete, po tom osnovu, nanesene Distriktu. Još od osnivanja Distrikta to je «javna tajna».

 
Z.K.G.

Pin It