ZAŠTO NIJE USPOTAVLJENA PRAVNA, POLITIČKA… VEZA DISTRIKTA I DRŽAVE BIH?! Brčko Distrikt, mjesto propuštenih mogućnosti.

Analizom proteklih 17 godina od uspostave Brčko distrikta i još nekih tri godine od donošenja Konačne arbitražne odluke za Brčko, dakle perioda od punih 20 godina, mogu se svoditi računi o tome da li je jedini bosanskohercegovački Distrikt imao svoje opravdanje u ustavno-pravnom, političkom, socijalnom i kulturnom smislu ili je on samo vještačka konstrukcija koja se uklopila u deytonsku Bosnu i Hercegovinu ne bi li država BiH preživjela.

Gledajući sa političkog i egzistencijalnog stajališta Distrikt je uspio barem donekle ispuniti očekivanja,  naravno uz pomoć prisustva OHR-a u Brčkom. Izdvojen je dio teritorije koji se barem pravno normativno vezuje za državu BiH i njen suverenitet na tom djelu teritorija. Time se faktički onemogućilo odvajanje entiteta iz sastava države Bi. Uz to osigurana je pristojna finansijska podrška Distriktu od indirektnih poreza koja omogućava dovoljna sredstva u budžetu za komotno finansiranje javne potreba građana Distrikta.

Međutim, postavlja se pitanje da li je Distrikt odnosno oni koji su upravljali njime u ime njegovih građana, u potpunosti iskoristili ustavno-pravnu poziciju Distrikta koju mu je omogućila Konačna arbitražna odluka za Brčko, kao sastavni dio deytonskog ustava? Jasno je da nije, a evo i zašto.

   Odredbom Arbitražne odluke po kojoj su entiteti trajno i nepovratno prenijeli na institucije Distrikta sve nadležnosti i ovlaštenja, Distrikt Brčko zapravo ima sve nadležnosti kao i entiteti izuzev onih koji su Ustavom BiH i državnim zakonima izričito rezervirani za nivo države ili entiteta. Tako Brčko Distriktu samo nisu pripale nadležnosti u oblasti državljanstva (ne postoji državljanstvo Distrikta kao pandam entitetskom državljanstvu), sklapanje specijalnih paralelnih veza za državama u okruženju (Srbija i Hrvatska) i u oblasti odbrane koja je u direktnoj nadležnosti države. Dakle, u svemu ostalom Distriktu Brčko pripadaju nadležnosti koje imaju i entiteti. Upoređujući današnje nadležnosti i ovlaštenja koja vrše entiteti s jedne, i Distrikt s druge strane, može se uočiti da Distrikt ne vrši mnoge nadležnosti koje je mogao da ima.

    Tako se nadležnima u Distriktu, a i samom OHR-u, svojevremeno od strane nekih krugova bliskih američkoj administraciji spočitavalo da su propustili priliku, ili je još uvijek propuštaju, da se Distrikt u Izbornom zakonu BiH izbori za poziciju posebne izborne jedinice iz koje bi se birali kandidati samo za državni i lokalni nivo, čime bi se iz Distrikta direktno birao poslanik ili više njih u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Glasanje u Distriktu za entitetske institucije nema nikakvog smisla jer se biraju ljudi koji nemaju nikakve veze sa biračkim tijelom u Distriktu u smislu poslova koje će obavljati u slučaju izbora za neku funkciju. Takođe, Distrikt je propustio priliku da osnuje vlastiti Penzioni fond jer je na to imao mogućnost  i po zaključenom sporazumu sa entitetima iz Oktobra 2000.godine. Na ovaj način zakinuti su penzioneri koji su mogli imati kud i kamo povoljnije penzije nego što ih danas imaju. U Distriktu nisu, iako je to bila zakonska obaveza, osnovani ni Ljekarska niti Advokatska komora prvenstveno zato što je neko iz reda političkih elita procijenio da je nacionalni interes da se ljekari i advokati bolje druže u svom entitetskom nacionalnom okruženju.

   I tako moglo bi se nabrojati još mnogo stvari i oblasti koje Distrikt nije preuzeo stvarajući vlastite institute i institucije, poput osiguranja ili veterinarske granične inspekcije koje se neko iz Distrikta zapravo odrekao. Zabrinjavajuće da smo se pomirili sa činjenicom da niko iz vlasti o tome nikada nije ozbiljno javno govorio. Očito su prevladali entitetski interesi koji Distriktu nikada nisu dozvolili da se uzdigne na nivo stvarnog prosperiteta i blagostanja. Neko je, vjerojatno, procijenio da bi se sa jakim Brčko Distriktom  jačala i Bosna i Hercegovina, a što nažalost nije svima u Distriktu u interesu.

 

A.U.

0
0
0
s2sdefault