Milivoj Kolar iz Brčkog SREĆAN KADA VRATI ŽIVOT KNJIGAMA

Milivoj Kolar iz Brčkog (77) jedini je knjigovezac koji još radi takozvani polufrancuski povez u koži, patentiran 1538.godine i otima od zaborava stari knjigovezački zanat kojim se bavi od 1964. godine.

- Zanat sam naučio u štampariji u Brčkom, od majstora Franje Eleševića. U to vreme, šezdesetih godina nije bilo VK majstora i nije se imalo od koga ni učiti, ali ja sam imao sreću da kod njega učim i radim - kaže Kolar.

Bilo bi veoma teško izračunati broj knjiga i stranica koje je u svom dugom veku knjigovesca Kolar spasio od propadanja.

- Volim knjige i zaljubljen sam u lepo opremljenu knjigu. Mnogo toga dođe sa velikim oštećenjima, ali ja činim sve da knjige vratim u prvobitni obliki i da im produžim život. Kada ih uradim osećam veliko bogatstvo u srcu i duši jer sam ih spasio kao kada lekar spasi bolesnika - ističe Kolar.

Osim velike ljubavi ovaj posao traži ogromno strpljenje jer najveći deo posla, čak 95 odsto, Kolar obavlja ručno. Koristi jedino mašinu za orezivanje i presu, a od matrijala najviše kožu.

-Uživam da radim na restauraciji zgužvanih, izgorelih, pocepanih listova. Očistim ih, ispresam, zalepim i onda ih spajam u duple listove za šivanje koje zovemo lagama - pojašnjava Kolar. Knjige s manjim oštećenjima završi za dva do tri dana dok mu za knjige sa velikom oštećenjima treba najmanje mesec dana.

Ističe da su kroz burna vremena knjige stradavale kao i ljudi, ustanove, crkve i da su mu stizle knjige koje su bile zakopane u zemlju, zapaljene ili poplavljene. Sve je prolazilo kroz njegove ruke i nikada nije odbio da nešto uradi.

- Drago mi je kada knjigu vratim u život i vidim osmeh na licu onoga ko ju je doneo. Velika je radost kada spasim knjigu i znam da će služiti još stotinu godina - ističe Kolar. Iako radi sve knjige koje mu se donesu Kolar se smatra specijalistom za matične knjige.

Ne pamti koja mu je knjiga bila prva, ali je najstarija koju je radio bila matična knjiga umrlih katoličke župe u Tuzli iz 1797. godine.

Kao najtežeg posla seća se knjiga katoličke crkve u Modriči koje su bile u fazi raspadanja, ali je uspeo da ih spasi. Pre desetak godina radio je matične knjige matične službe u Brčkom, knjige Srpske pravoslavne crkve u Brčkom, a sa posebnim ponosom ističe da je nekoliko knjiga uvezivao i za Univerzitetsku biblioteku u Gracu.

U poslu mu pomaže supruga Ruža sa kojom je obišao sve crkve od Zvornika, preko Bijeljine, Ugljevika do Doboja nudeći uslugu restauracije starih spisa i knjiga. Mnogi su se kažu odazvali ali je mnogo više onih koji čekaju bolja vremena.

 - Nudio sam svoj usluge Gradskoj biblioteci i Arhivu u Brčkom. Eparhija u Bijeljini ima celi sprat matičnih knjiga, a katolički samostan Tolisa poseduje knjige stare 500 godina. Uglavnom nemaju para za to iako su cene ovog posla veoma niske. Jednu knjigu koju uradim naplatim 100 KM, a u Beču to košta tri hiljade evra. Šteta je da te knjige propadnu. Treba to uraditi dok ima ko da uradi. Posle će morati ići u veće centre i to mnogo skuplje platiti - kaže Kolar.

Knjigovezačkom zanatu naučio je i sina ali se on ne bavi ovim poslom jer ga, kako kaže, nema dovoljno, slabo je plaćen i ne može od njega da se živi.

Poseduje najmanju knjigu na svetu

Milivoj Kolar sakuplja sve podatke vezane za početke i razvoj štmparskog i knjigovezačkog zanata, a i kolekcionar je retkih predmeta vezanih za njegov zanat. U svojoj radnji brižljivo čuva presu stru preko stotinu godina.

Poseduje i jednu od najmanjih knjiga na svetu, dimenzija pet puta pet milimetara, izdanoj 1964. godine povodom Zimske olimpijade u Insbruku sa olimpijskom zakletvom na 12 svetskih jezika.

 

Izvor: srpskainfo

 

 

Pin It
Print Friendly, PDF & Email