Komentar naše čitateljke: „Ja sam NIKO, ja ne postojim jer nisam konstitutivna, ali ne pristajem da ćutim

Na jedan od naših tekstova reagovala je svojim komentarom naša čitateljka. Zbog iskrenosti, otvorenosti, sadržajnosti i aktualnosti komentara, objavljujemo ga u cijelosti.

Duži period sam živela na drugom kontinentu i sanjala da se vratim kući. Iako sam stalno pratila zbivanja, kompletno na Balkanu, a posebno u Brčkom, ipak sam se iznenadila kada sam prošlo leto iz "prve ruke " upoznala sadašnje, totalno nehumano, nekarakterno, beskrupulozno stanje - jednom rečju , nemoralno.

Svi građani znaju sve šta ko radi, ali ne smeju da se oglase, jer većina se boji osvete.  Život kreira probleme zbog kojih nekad moraš da se obratiš Komisiji za upućivanje na lečenje u druge centre, a zbog dece koja čekaju na posao, učlanjuješ se u stranku koja ti nudi zaštitu, zbog grlatih komšija koji misle da su grad "zadužili " svojim zaslugama u njegovom "oslobađanju " a koji ne jednom prete da će mašinkom da sve pobiju, osećaš se "kó poslednje govno".

Inspektori , koje upozoravaš par godina da neke od komšija ilegalno koriste vodu se prave nenadležnim a smrad od koma, koji "zaslužni "drže u privremenom objektu, kažu da se ni na dva metra ne oseti. Evo taj kom i sada "mirise "jer rakija nije mogla biti ni pečena jer je ta "podzemna voda " presušila i, rakija se još ne peče. Ko će platiti taj račun na ime nekoliko hiljada kubika potrošene vode? Mislim, niko.

U tom slučaju bi bili upetljani i inspektori koji su upozoravani a i predstavnici Vodovoda koji su znali da taj problem godinama egzistira i, bolje je ćutati.  

Stanari iz okolnih zgrada i dalje ne smeju da kažu da se iz garaža širi opojni miris trulih šljiva jer "kazna "može biti veoma bolna. I zato, i ja se bojim kada se sa lečenja vratim, hoće li me koja "zmija ujesti ", nešto na kuću biti bačeno, možda čak i fekalije. Elem, pravda je veoma skupa i nedostižna.

O dodelama grantova, to oni koji ih koriste veoma dobro znaju: Ćuti i muti, glasaj za onog ko da više. Posle II svetskog rata, silna imovina je po razno-raznim osnovama pooduzimana, tadašnjim "kapitalistima ", koji su imovinu sticali po osnovu nasleđivanja ili kupovine. Sadašnji vlastodršci - neki su uspeli da vrate bogatstvo i onda je Supervizor rekao, stop. Razlog je verovatno, dok se knjige pročešljaju i dok se ne ustanovi pravo vlasništva na pootimanoj imovini.

   E, gradu moj, rajo stara i nova, baš ste me razočarali. Mislila sam da će ipak u toj Skupštini biti više ljudi koji će raditi za narod - ne samo za konstitutivni, i pomoći gradu da sav poklonjeni i od naroda oteti novac, pravilnije rasporedi.

Ko sam ja da o ovom pričam - ja sam NIKO, jer ne postojim, nisam konstitutivna i ne pristajem da ćutim dok me, možda komšije u zatvor ne smeste.  Moje iskustvo je samo usputna priča o nepravdi i nepoštovanju čovjeka i njegovog prava na istinu .
Možda stvarno, "stvar" ne smrdi , nego riblja glava.

Pozdrav gradu, ljudima koji su mi pomogli kada je trebalo i dokazali da ih još "pravih "ima i pred njima skidam kapu . Onim, koji me više ne vide zbog mraka na očima, ne zameram jer su "suncokreti”, a nije lepo mrzeti jer u mržnji izgoreti možeš.

 

V. DŽ.

Pin It
Print Friendly, PDF & Email