I tako bio jednom jedan Zakon, kažu pred Zakonom su svi isti, a opet nisu...

Bila jednom jedna zemlja, daleko, preko sedam brda i  sedam gora, a u njoj jedna varošica, distriktom je zvali. U toj varošici živješe razni ljudi, poneki , kako pjesma reče „čudni ljudi, čudna imena“. Pošto se u priči ne smiju spominjati imena zvat ćemo ih Tvorci, Kadije, Hrsuzi i slično.

Dakle priča počinje ovako, donesoše Tvorci, nakon dugogodišnjeg rada, novi Zakon o platama. Radilo se danonoćno, kako ponaosob, tako i sa ekspertima, nepoznato ostade jedino da li su ti eksperti strani ili domaći, i bi novi Zakon o platama. U tom Zakonu ugradiše se skoro svi: rođaci, prijatelji, ljubavnice, partijski poslušnici, narodski rečeno „i Kunto i Panto“. Helem poče i primjena tog Zakona, a Hrsuzu jadnom ne bjehoše jasne neke stvari, i poče da čita, pita....čuo imaju rupe u Zakonu, kakve sad rupe, a tek ga napravili.

Helem, dobi tako Hrsuz platnu listu, po novom Zakonu, kad tamo neto plata, bruto plata....ništa jadan ne konta. Koga da pita? Sjeti se ima Čuvar sehare, on bi moro znat.

„Šta je to ba neto plata“, pita Hrsuz, kaže Čuvar „to ti je osnovna plata i dodaci, a da se ne patiš puno, pošto vidim da me blijedo gledaš, to se kod vas, raje, kaže na ruke“.

„aaa,  de mi ba reci, čestiti Čuvaru, šta je to bruto plata“....

„e to ti je neto plata, plus doprinosi za penzijsko, zdravstveno i porezi“

Gleda onaj papir Hrsuz, i opet maše glavom, nije mu jasno pa eto...

„šta sad ne kontaš“ pita Čuvar.....

“ma buni me ovaj dodatak 0,3, to je neka amortizacija za svakog čovjeka, a računa se kao minuli rad“

„Jest“ kaže Čuvar...

“a što meni 0,3, a Kadiji 0,5, pa zar nismo isti ljudi“, veli Hrsuz

„e moj Hrsuze, kad pođeš u penziju, ako dočekaš, dobit ćeš tri plate u vidu otpremnine, a kad Kadija pođe, ako mu se bude išlo, dobit će pet plata, jel kontaš 0,3 i 0,5, 3 i 5, podudara se „

Haj dobro, šta moreš, konta dalje dal da ga pita za regres, kako to da Kadija ima, a on nema, ma bolje nemoj, vidiš da se i Čuvar nešto zadevero, haman mu sehara prazna, a svi ištu...

„E morel još samo jedno pitanje čestiti Čuvaru, šta ti je ovaj porez, boga ti“....

Kaže Čuvar “vidiš Hrsuze ovu seharu, iz nje bi svako da uzima, e mora se ona i napunit, e to ti je taj porez. Dam ja tebi platu, a ti na tu platu daš meni nazad porez, to je ta desetina ili 10 posto, tako se  sehara opet puni“

Ja, konta Hrsuz, bogami pravo zbori ovaj Čuvar, al mu opet nije jasno.....

„šta je sad tako ti boga, šta opet prevrćeš očima“ veli Čuvar

„a kako to da se meni od plate odbija porez, a Kadiji ne odbija“

Gleda u njega Čuvar, šta sad da mu palamudi, šta god da kaže ovaj novo pitanje  „ma znaš šta Hrsuze, u buduće će platne liste da se pakuju u kovrete,i  ti nećeš više imat nikakve glavobolje, što manje znaš manje ćeš da pitaš“...

I tako bio jednom jedan Zakon, kažu pred Zakonom su svi isti, a opet nisu..........neko ima regres, a neko ga nema, neko plaća porez, a neko ne......

 

„Nepošteni građanin“

 

 

Pin It
Print Friendly, PDF & Email